Save the last dance for me...

Dane, Pega, Sava, Debeli...za mene celoga života tata... I kad smo se slagali i kad smo kako bi on rekao vodili konstruktivne diskusije, bio je uvek tata...nikada neću zaboraviti kada bi subotom ušao u 8 ujutru i mene i sestru budio sa Banini banini probajte banini... Stvarno nas je nekad dovodio do ludila :)... U mnogo čemu uticao je na moj život... Pre svega podrškom... Znale smo da uvek ali baš uvek imamo gde da se vratimo, samo je po njegovim rečima bilo važno da odemo da probamo svet... Nije ga mrzelo da nas godinama vodi i vraća sa treninga, insistirajući da je sport odličan način odrastanja...nikada neću zaboraviti kada sam mu dok me je kasno jednu noć čekao da se vratim sa takmičenja, uz zagrljaj prošaptala da sam osvojila zlato... Ne mogu da zaboravim ... Jutro pred govore za izbor predsednika AIESECa Srbije dobijam poruku od njega... Veruj u sebe, ti si posebna... Čini mi se da sam puno stvari uradila imajući zaleđinu i osećaj sigurnosti koji su mi dali moji roditelji... I put u Francusku na praksu i podrška da pratim svoje snove uvek... To je nešto što mi je on preneo...kada smo bile male tata je uvek puštao pesmu brusa vilisa Save the last dance for me i pričao kako čeka da se udamo i da pleše uz ovu pesmu sa nama... To se neće desiti tata...i čini mi se da nikako nije uspeo da shvati koliko sam ponosna što sam njegova ćerka...koliko sam ponosna sto je bio pošten i kako je voleo da kaže mirno spava noću... Volela sam njegove viceve, i beskonačne diskusije o tome šta je stvarno važno.. nisam razumela što mi u poslednje vreme daje toliko saveta...volela sam njegov osmeh :) i to kako nas je zasmejavao, njegove ženskice... I da nekada me je dovodio do ludila, iz najbolje namere kako je voleo da kaže...i ostajem u čudu... Ali se trudim da verujem u ono sto Balasević kaže a to je: umreš pa te nema? Pa to ne može....i za kraj tata za tabe čuvam poslednji ples... Volim te